Šta kad više ne možete, a i dalje sve radite?

Tiho sagorijevanje koje ne ostavlja trag na papiru, ali ostaje u tijelu i duši.

Postoji jedan poseban oblik umora koji se ne vidi na prvi pogled. Ne mjeri se temperaturama, ne traži bolovanje, ne ostavlja fizičke simptome koji bi vas „izbacili iz stroja“. Ipak, nosite ga svuda sa sobom – u grudima, u mislima koje ne prestaju, u težini svakodnevnih zadataka. To je onaj osjećaj kad više ne možete, ali i dalje morate. I radite. I uspijevate. I ne odustajete. Ali sve više gubite sebe.

To nije slabost. To nije neuspjeh. To je tiho sagorijevanje – i događa se ljudima koji su često najodgovorniji, najposvećeniji, najosjetljiviji na druge.

Niko ne vidi da se raspadate iznutra kad izvana sve izgleda u redu

Možda se i vi nalazite u toj fazi. Sve stižete. Na sastanke dolazite tačno. Obaveze su ispunjene. Porodica funkcioniše. Posao ide. A vi? Vi više ne osjećate ni radost, ni mir, ni motivaciju. Samo tiho preživljavanje.

To je signal. Tihi poziv vašeg tijela, vaše psihe, vaše duše – da stanete. Da se zapitate: „Kako sam ja stvarno?“ I da se ne zadovoljite odgovorom „Dobro sam“ ako osjetite da nije istina.

Gdje počinje promjena?

Promjena ne dolazi kad „puknemo“. Prava promjena počinje kad imamo hrabrosti da priznamo sebi da nešto nije kako treba – i kad se usudimo potražiti podršku. Nekad je dovoljno da nas neko sasluša, da nas neko ne pita „šta još trebaš završiti“, nego „kako ti je u svemu tome“. Nekad je dovoljno da imamo nekoga s kim ćemo, bez maske i očekivanja, moći reći: „Ne znam više mogu li.“

Kao poslovni psiholog, upravo tu stojim. Ne da vas popravim, već da vas čujem. Ne da vam kažem kako da živite, već da zajedno pronađemo način koji će biti održiv. Za vas. Za vaše zdravlje. Za vaš mir.

Niste sami. I ne mora sve da boli da biste potražili pomoć.

Ako ste se pronašli u ovom tekstu – ovo je vaš nježni podsjetnik da zaslužujete podršku i kada sve „izvana“ izgleda u redu. I da nije potrebno čekati potpuni pad da biste počeli birati sebe.

Niste sami. Tu sam.